Vežbanje u četrdesetim
POSTAJANJE
Odrasla sam odgovarajući na pitanje “Šta želiš da postaneš kada porasteš?” pa se nekako nametalo da će se ceo proces u jednom momentu završiti, najbolje do trideset i pete, i da ću postati to što želim uz porodicu, posao, stan, letovanja.
Ne sećam da sam kao mala uopšte zamišljala vreme posle tj ovo životno doba u kome se nalazim, a ispostavilo se da je period od kasnih tridesetih pa do sad, bio najdinamičniji i najplodonosniji period mog života.
Nisam ništa postala, već sam POSTAJALA, što bi rekla Michelle Obama. (BECOMING – njena autobiografija).
MALA, LIČNA EVOLUCIJA
U tom neprekidnom postajanju važan deo zauzimala je, nikad ne bih rekla, fizička aktivnost, koju sam postepeno povećavala, menjala, istraživala tokom ove decenije.
Počela sam laganim pilates vežbama, a kako je jačao CORE i treninzi su bivali sve intenzivniji.
Dobila sam ono što sam od pilatesa i očekivala, snažne mišiće-stabilizatore i gipku kičmu, ali su, pokreti iz kuka, abdukcije, adukcije i rotacije bili nemoguća misija, prosto rečeno – “nogu nisam mogla da mrdnem”.
I počela sam da vežbam Barre – uz baletsku šipku novi program koji su i mnogi drugi vežbači zavoleli. Bilo je teško i na momente sam sebi zamerala što mi nikad “djavo ne da mira” i što stalno nešto eksperimentišem, ali telo je bilo zadovoljno.
U medjuvremenu, Balanced Body kompanija, u kojoj rade moji mentori, lansirala je novu spravu BODHI SUSPENSION, sličnu TRX-u, uz koju trening suspenzije dobija novu dimenziju. Oduševljeno sam prihvatila novi izazov i intenzivne treninge koji idu i do ivice izdržljivosti na spravi koja je napravljena od alpinističkog užeta, a čas i liči na planinarenje.
Sprava mi se toliko dopala da sada radim i obuku za instruktore.
A onda sam jednog leta otišla u Los Angeles, na odmor. Smeštaj sam birala po tome koliko je blizu studija Tracy Anderson gde se vežba njen originalni metod. Vežbala sam svaki dan, najteži trening koji sam ikada probala, u sali zagrejanoj na 36 stepeni Celzijuza. Vrtelo mi se u glavi, gubila sam dah, a lice mi je bilo (stvarno) ljubičasto. Ko bi pomislio da se profesionalno bavim rekreacijom.
Kad sam se vratila kući zadala sam sebi još jedan novi zadatak aerobni trening, uz flow i pilates vežbe koje se rade sa opterećenjem na člancima. ReModel čas je fuzija svega što sam do sada radila. To je i vežbanje core-a, oblikovanje mišića uz angažovanost celog tela i mnogo znojenja. Uglavnom je teško opisati rečima ono što osećamo čitavim telom, što nas obuzme, rastrese.
Da napomenem da se čitava ova mala, lična evolucija odigrala posle u poslednjih deset godina, u godinama kada se ženama lepe etikete tetka ili baba, barem je nekad tako bilo.
Ni u snu ne bih pomislila da ću u tim godinama biti u najboljoj fizičkoj formi od kada znam za sebe niti da ću imati sopstveni biznis i da ću kroz edukacije biti inspiracija drugim ženama da i one pokrenu svoj.
“DOKLE TI MISLIŠ OVAKO?”
Misleći na moju svakodnevnu fizičku aktivnost, godine i iz straha za moje zdravlje neko me je nedavno pitao: “Dokle ti misliš ovako?”
Pojma nemam, ali ću da probam dokle uopšte može.
Što bi rekli u filmu “Bekstvo iz Šošenka”: Get busy living or get busy dying.
Biram izazov kroz pokret da mi zadrži pažnju, da mi ispuni vreme i da me zabavi, a godine će svakako proći.
