MINDFULNESS ILI UMETNOST SVESNOG ŽIVLJENJA

MINDFULNESS ILI UMETNOST SVESNOG ŽIVLJENJA

Od kada ustanete ujutro i uspostavite prvi kontakt s vašim mobilnim telefonom počinje dnevna rutina primanja i slanja informacija koja može da potraje do duboko u noć..

I još facebook, twitter…. 

A tu su i dnevne novine i afere uz ženske magazine i tračeve da Vas održe u dobroj kondiciji za 

primanje novih ideja, koncepata i mišljenja…

I zato više nego ikada pre, potrebno je da ostanemo sami i bar na kratko, izlogovani i izolovani, pokušamo da osetimo balagodet sadašnjeg momenta, bez pritiska prošlih gubitaka i bez zebnje od budućnosti…

I bez suvišnih informacija.

Mindfulness tehnike ovde mogu biti od pomoći…

Zamolili smo našu saradnicu Slađanu Đorđević, mastera psihologije i telesnog psihoterapeuta, da nam kaže nešto više o ovoj tehnici o kojoj se sve više priča.

Dakle,

MINDFULNESS

Šta je mindfulness?
Termin mindfulness iako teško prevodiv na srpski jezik, možemo prevesti kao “puna svesnost“ ili “budnost“, koja podrazumeva sveukupnu svest u unutrašnjim procesima.

Mindfulness tehnike su poslednjih decenija sve popularnije u okvirima zapadne psihoterapije, ali koreni ovih tehnika potiču iz drevnih praksi istočnih filozofija uključujući i budizam, taoizam i jogu.

Iako se često poistovećuje sa praksom meditacije, postoji niz tehnikaputem kojih se može postići stanje “pune svesnosti“ poput tehnika vizuelizacije, vođene fantazije itd. Puna svesnost podrazumeva fokusirano dovođenje svesti u “sada i ovde“ sa otvorenošću radoznalošću i feksibilnošću.

Jon Kabat – Zin, svetski autoritet u ovoj oblasti, punu svesnost definiše kao: “usmeravanje pažnje na određeni način: sa ciljem, u sadašnjem momentu i uz neosuđujući stav.“

Punoća svesnosti je svojevrsno buđenje, povezivanje sa sobom, koje nam omogućava da cenimo punoću svakog trenutka života, te se može interpretirati kao “umetnost svesnog življenja“ (Jon Kabat – Zin). To je metod da se poboljša psihološka i emocionalna otpornost, kao i sveukupno zadovoljstvo životom.

Telo govori da li slušamo?

Bilo da primenjujemo mindfulness tehnike u cilju prevazilaženja neprijatnih misli i osećanja, dubljim kontaktom sa sobom i svojim telesnim procesima ili da prosto želimo da više živimo u “sada i ovde“, ove tehnike nam pružaju dubok osećaj unutrašnjeg sklada i celovitosti. Zato, kada nam telo “govori“, putem prijatnih ili neprijatnih unutrašnjih senzacija, možemo da zastanemo i poslušamo, tako što ćemo punom svesnošću “uroniti“ u svoju unutrašnjost, da bi potom “izronili“ sa dubokim osećajem celovitosti i u potpunijem kontaktu sa sobom i drugima.

Mindfulness tehnike su jednostavne za primenu, pa ih možemo probati i sada:

– Sedite udobno, zatvorite oči i osetite kako vam je telo oslonjeno na podlogu na kojoj sedite

– Usmerite svest na svoje disanje

– Ne pokušavajte da menjate ritam ili dubinu disanja, već prihvatite i pratite svoje disanje onako kako jeste u ovom trenutku

– Ukoliko se javljaju neke misli, prihvatite ih, otpustite i ostanite usmereni na praćenje svog udaha i izdaha

– Primetite kako se abdomen i grudni koš pomeraju prilikom svakog ciklusa disanja

– Primetite kakav to uticaj ima na vaše telo i kako se osećate u svom telu iznutra dok dišete

– Budite svesni i da li se vremenom način disanja menja i prihvatite to

– Ovu vežbu možete raditi nekoliko minuta dnevno, vremenom razvija dublji osećajsebe i svog tela, a kako se disanje vremenom produbljuje i mišići su opušteniji


Zašto mindfulness?
Istraživanja pokazuju da praktikovanje mindfulness tehnika dovodi do: osećaja prisutnosti “sada i ovde“, unapređenja samosvesti, bezbednog kontakta sa neprijatnim mislima i emocijama, veće povezanost sa sobom, drugima i svetom oko sebe, postizanja unutrašnjeg balansa i smirenosti, razvitka samo-prihvatanja i samo-razumevanja, unapređenja empatije..

Takođe, potvrđeno je da su ove tehnike efikasne i za širok spektar kliničkih poremećaja kao što su: hroničan bol, anksiozni poremećaj, depresija, post-traumatski stresni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, različiti tipovi zavisnosti.

Mindfulness se može primenjivati u različitim životnim aspektima kao i za prevazilaženje širokog spektra problema u kojima se osoba oseća da je “izbačena iz koloseka“. Tako, na primer, “mindfulness ishrana“ podrazumeva da osoba sa punom svesnošću uzima hranu jer fokusiranje na svaki zalogaj poboljšava kontakt sa unutrašnjim doživljajem tela, te se ova tehnika, između ostalog, koristi i za prevazilaženje raznolikih problema sa ishranom.

Iako jednostavne za primenu, mindfulness tehnike je važno prilagoditi specifičnoj osobi, odnosno uzeti u obzir njene psihološke i telesne karakteristike kao i hronična ili akutna obolenja. Duboko uranjanje u sebe, koje postižemo mindfulness tehnikama i integracija svih nivoa doživljajnog iskustva, svakako se ne odvija uniformno, već u velikoj meri varira od osobe do osobe. Tako, istovetan cilj, odnosno postizanje unutrašnjeg osećaja celovitosti i integracije, postiže se različitim putevima, odnosno variranjemraznolikih mindfulness tehnika.

Svačiji put je jedinstven i takve treba da budu i tehnike koje nas tim putem vode.